Kao prvo sta zelite reci podjelom kapitala u spekulantni i sta god da vam je druga vrsta? Svaki kapital je spekulantan, jer se svako ulaganje vodi logikom kupovine po nizoj i prodaje po visoj cjeni uz ubiranje dividendi u medjuvremenu (ne bas svaki ali ogromna vecina kapitala). Dakle ta podjela je sama po sebi lazna i jedina razlika danas je u tome sto su se finansijski instrumenti i finansijske analize dosta razvili pa je moguce vise novca zaraditi predvidjanjem buducnosti. Drugo, sspekulantni kapital nije samo prelivanje supljeg u prazno. Spekulantni kapital, kao i svaki drugi vid likvidnog kapitala (ovde se vodim vasom podjelom kapitala), se koristi za proizvodne svrhe od strane firmi u "realnoj" ekonomiji. Znaci ako "spekulanti" ulazu u Fannie Mae to se prije ili poslje prelije na kompanije koje grade kuce, gradjevinski materijal, dizajniraju objekte itd. Znaci taj kapital mora da zavrsi u realnoj ekonomiji ili nece imati nikakav ni rast ni povrat.
Trece, vi gospodine kao i mnogi drugi ignorisete cinjenicu da je Kongres garantovao ulaganja u Fannie Mae i Freddi Mac, koji su zajedno kontrolisali i do 40% trzista nekretnina u Americi. Dakle zbog implicitne garancije od strane drzave profiti su privatizovani dok je rizik socijalizovan. Rizik je preuzela drzava svojom garancijom i to je naravno dovelo do tog da investitori ulazu u nesto sto je sigurno koliko i Treasury Bonds, a u isto vrjeme daje daleko veci povrat. To, gospodine, nije krivica deregulacije vec krivica drzavnog mjesanja u ekonomiju. Onog momenta kad je drzava pocela garantovati kapital, primarno trziste nekretnina je to iskoristilo da stvori ove toksicne nekretnine koje su onda prosljedjene u sekundarno trziste gdje su kupljene od strane Fannie Mae i Freddie Mac i ostalih banaka. Da nije bilo drzavne garancije za ove dvije institucije i drzavnog mandata da se prodaju kuce svakome krize ne bi bilo jer primarno trziste nikad ne bi stvorilo ove toksicne nekretnine. To nikad nije bilo slobodno trzist

Ognjene,
primetite da je ovaj tekst prenesen iz nedeljnika "Vreme", pa nema smisla da se obraćate autoru. Takođe, tamo gde autor ovog teksta diferencira, vi uopštavate (govorim o spekulantnom kapitalu), zatim, kada se pozivate na "realnu" ekonomiju (čak i Vi sami stavljate znake navoda), prosto smatrate dovoljnim da to tek tako pomenete i da svima bude jasno (a nije) zašto je to po Vama "bolji put". Nekako nam je svima postalo sumnjivo svako pozivanje na realnost, a marksistička politička ekonomija itekako stoji na sasvim drugoj strani u odnosu na "realnu" ekonomiju, real-politiku itd. Kao što je Lenjin jednom prilikom rekao menjševicima: "Između vas i mene ne može se voditi teorijski dijalog, možemo da pričamo o svemu drugome, ali ne o teoriji". Izgleda da se Lenjinove reči odnose i na ovaj nesporazum (i to duplo) koji imate sa dr. Veljakom, jer vi prosto nastupate sa neobrazloženim pretpostavkama, da je bolje da država ostane po strani od ekonomije, da je "real-ekonomija" jedini pravi put, itd.

Inače, iskreno pozdravljam gest stavljanja ovog teksta na sajt NSPM.

Gospodine Ognjene,
Moja je namera bila da Vam skrenem pažnju da se radi o dve ravni koje se ni u jednoj tačci ne presecaju. Naime, Marksov "Grundrisse" a onda i "Kapital" ne operišu na istoj ravni sa koje Vi i Vaše shvatanje ekonomije nastupate, niti se sa istima preseca i u jednoj tačci. Taj nesvodivi rascep, te činjenica da ga niste svesni, opet se javlja u Vašem poslednjem komentaru. Raspad socijalističkih ekonomija je empirijski i iz marksističkog ugla real-politički argument, koji prosto nema veze sa marksizmom, niti sa političkom ekonomijom, (pa da naglasim još ovo, političko, dakle, da se tu ekonomija politizuje). Ekonomija je kod Marksa determinanta ali nije dominanta, ona određuje u krajnjoj instanci, ali ne dominira, dominira politika. Ekonomija determiniše klase a klase su političke snage. Viša klasa se služi govorom eksperata, govorom u kom nema politike zato da bi se paciofikovala niža klasa. Viša klasa govori govorom koji naturalizuje politiku, i predstavlja je kao stvar tehnike. Marksistički gest je ne pristajati na taj i takav naturalizujući pacifikujući govor, na govor eksperata. Viša klasa skriva rez u društvu naturalizovanjem, niža otkriva taj rez. Zato se ta dva govora, u ovom slučaju, Vaš govor i govor dr Veljaka, nigde ne sreću. Vi govorite o ekonomiji, ekonomiji bez politike, a on o politici i političkoj ekonomiji.
P.S. Što se autora tiče, te ispravnosti upućivanja prigovora njemu lično, i dalje mislim da grešite, da se autor ne obaveštava svaki put kad se njegov tekst negde prenese, te zato mislim da je u najmanju ruku loš štos obraćati mu se lično kada on nije u prilici da odgovori. On ni ne zna da mu se obraćate, a Vi ovako kao da kažete: "Eto, ostao je bez komentara! Baš sam mu rekao!" Nije neki štos.

Gospodine ja ne govorim o ekonomiji kao nekakvoj izolovanoj, abstraktnoj pojavi koja postoji sama po sebi bez implikacija za stvarni svjet. Ekonomske realnosti imaju politicke implikacije, jer ako ekonomska nauka dokaze da je socijalizam neoptimalan nacin da se uredi drustvo onda to znaci da ce vecina gradjana odluciti da glasa za strane koje se zalazu za slobodno trziste, zato sto vecinu ljudi ne interesuje sta Marks misli vec im je primarni cilj da imaju dovoljno novca da omoguce sebi i svojim porodicama ugodan zivot. Ovaj clanak se, izmedju ostalog, bavio ekonomskom optimalnoscu tvrdeci da je neoliberalizam samoubitacan. Ja sam objasnio zasto to nije slucaj. To vodi ka zakljucku da se ne treba plasiti novih totalitarizama, zato sto ce trziste samo da prezivi a uz put i podari prosperitet vecini ljudi. To vodi zakljucku da je drzavi nabolji izbor da ostane po strani i pusti trziste da samo funckionise => Nema potrebe za totalitarizmom. Sta ce se desiti ne znamo, ali ako sve ovo vodi totalitarizmu to nije krivica trzista vec upravo onih koji misle da mjesanjem u ekonomiju mogu nesto da poboljsaju.

Ja moram priznati da ste u pravu kada kazete da Marksova djela operisu na razlicitoj ravni. Njegove ideje su abstraktne. Na primjer, njegovo poimanje novca nema smisla zdravom razumu i moze se odrzati samo kao jedna abstraktna tvorevina bez implikacija za stvarni svjet. Njegovo shvatanje prirode rada isto tako. Ja ne operisem sa iste ravni zato sto su moja ubjedjenja zasnovana na iskustvima iz stvarnog svjeta a njegova ubjedjenja iz njegovog apstraktnog svjeta. Za mene je novac nacin da se lakse odredi realna vrjednost resursa a za njega je novac "odstranjena mogucnost covjecanstva". Za njega radnici dozivljavaju razna odstranjenja a za mene su sve teskoce kroz koje su prolazili tokom njegovog vremena bile posljedica niske produktivnosti. Kad je produktivnost porasla i njihoh kvalitet zivota je. Ja nastupam sa ravni stvarnog svjeta a on sa ravni njegovih tripova!

Za Ognjena: Postovani,bicu iskren,nisam iz struke.To me ipak nece spreciti da pokusam da Vam objasnim sta je zapravo spekulativni kapital.On je kapital kreiran ni iz cega.Postaje stvarna, kako Vi
kazete realana,vrednost tek kad ga svojim napornim radom stvorite.Kako to izgleda u praksi.Fredi i Fani plasiraju stambene kredite sa novcem koji nepostoji.Vi ga uzimate i kupujete kucu.Vredno i naporno radite i navadeni kredit uredno vracate.Posle niza godina pocnete da posustajete finansijski.Fredi i Fani dodju i uzmu Vam kucu.Novac stvoren ni iz cega postaje stvarna vrednost.Znaci tek kada je izvrsen neki rad,usluga ili stvorena neka materijalna vrednost.Rezime:novac bez pokrica postaje stvarna vrednost.To se zove spekulativni kapital.

Gospodine Anonimni, kapital se ne moze stvoriti ni iz cega. U drustvu imate odredjenu kolicinu realnih stvari koje su nominalizovane novcem. Ako "spekulanti" zarade novac kupujuci "nisko" i prodajuci "visoko" to nije ni iz cega vec je to iz rasta cjene tog sto su kupili. Rast cjene moze da se pojavi ili zbog rasta u potraznji ili pada u ponudi, ali to nije ni iz cega. To odslikava stvarnu vrjednost tog proizvoda u odnosu na druge proizvode (realna cjena). Spekulanti koji koriste arbitrazne prilike zarade novac, ali neko drugi ga izgubi tako da se vrjednost ne stvara ni iz cega vec samo redistribuise. Novac koji je isao u Fannie Mae i Freddie Mac nije bio nepostojeci vec je samo kanalisan iz drugih potencijalnih polja za investiranje u nekretnine. Razlog za to je bila sigurnost ulaganja posto je bilo garantovano od strane vlade a visok povrat zato sto nije bilo regulacije koja bi sprjecila privatizaciju profita dok je rizik socijalizovan. Medjutim novac je bio tu i bio je stvaran! Fannie Mae i Freddie Mac nisu plasirali stambene kredite vec su kupovali securities koje su bile podrzavane tim nekretninama u sekundarnom trzistu nekretnina. Privatne banke su stvarale same stambene kredite koje su kasnije prodavali ovim dvijema a oni su ih kupovali jer im je mandat bio da povecaju broj onih koji imaju kuce a koji ih ne mogu priustiti na slobodnom trzistu. Ostatak vaseg posta nisam u stanju da razumijem a mislim da sam vam vec objasnio vasu gresku na pocetku sto znaci da je i ostatak, koji se bazira ne vasem vjerovanju u nekakav nestvarni kapital, pogresan.

Lepo od svih realista ovde što su nam ovde skrenuli pažnju na realnost situacije i što su odmah poskočili kad se pojavio tekst koji priča o nečemu drukčijem. Lepo što su nam rekli da je u pitanju indoktrinacija i ideološka zaslepljenost od koje ne vidimo realnost koja je njima neposredno dostupna. Neposredno dostupna realnost... Neposredno dostupni zakoni realnosti... Zvuči gotovo mesijanski, zar ne? Ne znam ko je onda ovde zalepljen ideologijom? (Retoričko pitanje.)